Koje vakcine su besplatne od 60. godine života?

Od navršene 60. godine života u javnom programu vakcinacije su, između ostalog, besplatne: godišnja vakcinacija protiv gripa i COVID-19, jednokratna protiv pneumokoka (Capvaxive/PCV21) i vakcinacija protiv herpes zostera (Gürtelrose - Shingrix, 2 doze). Koje od njih su za Vas korisne, razjasnićemo individualno.

Da li je vakcina protiv herpes zostera (Gürtelrose-Impfung) besplatna?

Da. Za sve od navršene 60. godine života – i od 18. godine života kod posebnih indikacija – vakcinacija je besplatna u okviru javnog programa vakcinacije. Primi se inaktivisana vakcina (Totimpfstoff) Shingrix u 2 doze (razmak najmanje 2 meseca, 2–6 meseci). Provera imunološkog statusa pre toga nije potrebna.

Da li je vakcina protiv pneumokoka besplatna?

Da – od navršene 60. godine života jednokratno besplatno sa Capvaxive (PCV21). Ako ste ranije već primili vakcinu protiv pneumokoka, PCV21 se daje najranije 1 godinu (do 6 godina) nakon toga. Za decu je vakcinacija protiv pneumokoka uključena u besplatni program vakcinacije za decu.

Koliko često se mora osvežavati vakcina protiv krpelja (FSME)?

Nakon završene primarne imunizacije svake 5 godine – od 60. godine života svake 3 godine.

Koliko često treba obnavljati vakcinaciju protiv tetanusa, difterije i velikog kašlja?

Kao kombinovana vakcina na svakih 10 godina, a nakon navršene 60. godine života na svakih 5 godina. Nakon preležanog velikog kašlja, sledeća revakcinacija se vrši u intervalu od 5 godina.

Sme li se doći na vakcinaciju sa prehladom?

Blaga infekcija bez visoke temperature po pravilu nije prepreka. U slučaju akutnog, teškog oboljenja praćenog povišenom temperaturom, odložićemo vakcinaciju dok Vam ne bude bolje.

Da li mogu da primim više vakcina istog dana?

Inaktivisane vakcine (Totimpfstoffe) se uglavnom mogu davati istovremeno. Između dve žive vakcine (Lebendimpfstoffe) (npr. male boginje-zauške-rubela, varičele) važi pravilo: ili istog dana ili sa razmakom od najmanje 4 nedelje. Vakcina protiv herpes zostera (Shingrix) se iz razloga podnošljivosti preporučuje davati sa razmakom od 1–2 nedelje u odnosu na druge vakcine.

Koje vakcine ne bi trebalo davati istovremeno / istog dana?

Većina vakcina se može primiti istog dana. Važni izuzeci: Različite vakcine se nikada ne mešaju u jednom špricu, već se daju na različitim mestima na telu. Žuta groznica i MMR (male boginje, zauške, crvenka) se ne daju istovremeno – u suprotnom je potreban razmak od 4 nedelje. Dve žive vakcine: ili istog dana ili u razmaku od najmanje 4 nedelje. Vakcina protiv herpes zostera (Shingrix) se prvenstveno daje u razmaku od 1-2 nedelje u odnosu na druge vakcine. Nakon primene imunoglobulina, žive vakcine (npr. MMR) bi trebalo primeniti tek nakon perioda čekanja (uglavnom 3 meseca, kod malih boginja 8-12 meseci).

Koje vakcine su posebno važne za seksualne radnice i radnike?

Pored opštih vakcinacija, posebno su važni: Hepatitis A i B; HPV (preporučuje se bez obzira na godine u slučaju rizika od izloženosti, besplatno do 21. rođendana); difterija-tetanus-veliki kašalj(-dečija paraliza); male boginje-zauške-rubela za osobe koje nisu imune; grip [Influenza] godišnje; COVID-19; meningokoke ACWY (i B) u slučaju bliskog kontakta; kao i Mpox za rizične grupe.

Mein-GenMed

1210 Beč

Mein-GenMed

1210 Beč

← Nazad na stranicu za vakcinaciju ordinacije

Informacije za pacijente

Plan vakcinacije za Austriju (Österreich) 2026/2027 – Pregled vakcinacije

Ovaj pregled vakcinacije služi za opštu orijentaciju. On ne zamenjuje lično savetovanje o vakcinaciji niti lekarski proveren karton vakcinacije (Impfpass).

Stanje: Plan vakcinacije za Austriju (Impfplan Österreich) 2026/2027, verzija 1.0 od 17.09.2026.

Izdavač: Savezno ministarstvo za rad, socijalna pitanja, zdravlje, negu i zaštitu potrošača (Bundesministerium für Arbeit, Soziales, Gesundheit, Pflege und Konsumentenschutz).

Zvanični plan vakcinacije za Austriju (Österreich) 2026/2027

Kompletna tabela plana vakcinacije (Impfplan)

Original Ministarstva socijalnih pitanja – dodirnite za uvećanje.

Plan vakcinacije za Austriju [Österreich] 2026/2027 – kompletna tabela
Izvor: Savezno ministarstvo za rad, socijalna pitanja, zdravstvo, negu i zaštitu potrošača (BMSGPK)

Vakcinacije u posebnim situacijama

Orijentacija za trudnoću i terapiju biološkim lekovima odnosno imunosupresiju – prema Austrijskom planu vakcinacije 2026/2027. Ne zamenjuje razgovor sa lekarom.

Pre trudnoće (planiranje deteta) – najmanje 1 mesec pre začeća

Proveriti imunitet na male boginje-zauške-rubeolu i varičelu i nadoknaditi ako imunitet nedostaje – ove žive vakcine nisu moguće u trudnoći.
Proveriti i po potrebi obnoviti difteriju-tetanus-veliki kašalj(-dečju paralizu) po uobičajenoj šemi, kao i grip.

Tokom trudnoće – inaktivisane vakcine moguće, po mogućstvu 2./3. tromesečje

Veliki kašalj (kombinovana vakcina dTpa): u svakoj trudnoći, od 2. tromesečja, idealno 27–36. nedelje – bez obzira na razmak od poslednje vakcine. Štiti dete u prvih 6 meseci života.
Grip (inaktivisana vakcina): izrazito preporučeno u 2./3. tromesečju; ako predstoji talas gripa, i u 1. tromesečju.
COVID-19: u jesen, mRNA vakcinom.
RSV (vakcinacija majke vakcinom Abrysvo): jednokratno, ako termin porođaja pada između oktobra i marta; 4–8 nedelja pre termina (obično 32–36. nedelja), uz razmak od najmanje 2 nedelje od vakcine protiv velikog kašlja. Štiti novorođenče.
Ne u trudnoći: žive vakcine (npr. male boginje-zauške-rubeola, varičela, žuta groznica, denga). Nakon žive vakcine izbegavati začeće 1 mesec.

Nakon porođaja / tokom dojenja

Većina vakcina je moguća (izuzetak npr. žuta groznica).
Majkama koje nisu imune izrazito se preporučuje: male boginje-zauške-rubeola, varičela, grip i COVID-19.
Ako je vakcina protiv velikog kašlja propuštena u trudnoći i indikovana je: nadoknaditi nakon porođaja.

Tačno vreme planiramo individualno – rado u okviru vođenja vaše trudnoće.

Najbolje je planirati na vreme, pre početka terapije. Inaktivisane vakcine moguće su i tokom terapije; odgovor na vakcinu može biti slabiji, pa je ponekad koristan kontrolni pregled (titar antitela).

Imuni status i žive vakcine – samo pre početka terapije

Utvrditi imuni status na male boginje-zauške-rubeolu i varičelu i dopuniti nedostajuće žive vakcine još pre početka terapije.
Tokom tekuće imunosupresije živa MMR vakcina ne sme se dati ako nedostaje imunitet na male boginje; ako nedostaje imunitet na varičelu, može se razmotriti inaktivisana vakcina protiv herpes zostera (Shingrix) (off-label).

Izrazito preporučene (inaktivisane) vakcine

COVID-19, grip i RSV (RSV delom off-label, nakon procene koristi i rizika).
Difterija-tetanus-veliki kašalj-dečja paraliza (buster ili osnovna imunizacija).
Pneumokok: PCV15 ili PCV20, nakon 8 nedelja dodatno PCV21.
Hepatitis A i hepatitis B.
Meningokok (ACWY i B).
Herpes zoster (zona) – inaktivisana vakcina.

Dodatno, prema riziku / osnovnoj bolesti

Haemophilus influenzae tip b (Hib), HPV, FSME.

Tokom tekuće terapije – žive vakcine nisu moguće kod jake imunosupresije

Inaktivisane vakcine i dalje su moguće i daju se kao buster; po potrebi proveriti odgovor.
Žive vakcine su kontraindikovane kod teške imunosupresije – npr. male boginje-zauške-rubeola, varičela, žuta groznica, denga.

Zaštita okoline

članovi domaćinstva i bliski kontakti treba da budu potpuno vakcinisani prema Austrijskom planu vakcinacije.

Koje su vakcine kada svrsishodne zavisi od bolesti, terapije i stepena imunosupresije – to usklađujemo zajedno i sa vašim lekarom specijalistom. U mnogim slučajevima moguće je pokriće troškova kao „unapred odobreno lečenje" (vorgezogene Heilbehandlung).

Izvor: Austrijski plan vakcinacije (Impfplan Österreich) 2026/2027, poglavlje „Vakcinacija posebnih grupa osoba“ (trudnoća/dojenje str. 209–212; imunodeficijencija/imunosupresija str. 215–217).

Često postavljana pitanja (FAQ)

Najčešća pitanja o vakcinaciji – kratki odgovori u skladu sa Austrijskim planom vakcinacije (Impfplan Österreich) 2026/27. Dodirnite da otvorite.

Preporučeno (mrtve vakcine [Totimpfstoffe]): veliki kašalj (27–36. nedelja trudnoće [SSW], u svakoj trudnoći), grip (2/3. trimestar), COVID-19 i po potrebi RSV (32–36. nedelja trudnoće [SSW]). Žive vakcine [Lebendimpfstoffe] (male boginje-zauške-crvenka [Masern-Mumps-Röteln], ovčije boginje [Varizellen], žuta groznica, dengi groznica, nazalna vakcina protiv gripa) kontraindikovane su tokom trudnoće.

Ako je zaštita od velikog kašlja posebno važna (npr. zdravstveni radnici, kontakt sa odojčadima, trudnoća), a poslednja vakcinacija je izvršena bez komponente protiv velikog kašlja, prema planu vakcinacije preporučuje se revakcinacija kombinovanom vakcinom koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja (Boostrix, Boostrix Polio ili Repevax). U tom slučaju, ova vakcinacija se daje bez obzira na vremenski razmak od poslednje vakcine koja sadrži tetanus/difteriju. Kraći intervali mogu nešto češće dovesti do pojačane lokalne reakcije na vakcinu – to je po pravilu bezopasno. U slučaju nedostatka primarne imunizacije protiv velikog kašlja u odraslom dobu, kod posebnih indikacija može se razmotriti druga doza nakon 4 nedelje (off-label). Napomena: Ne postoji pojedinačna vakcina protiv velikog kašlja – protiv velikog kašlja se uvek vakciniše u kombinaciji (sa tetanusom/difterijom).

Ne. Završene vakcinacije iz detinjstva (primarna imunizacija) se ne ponavljaju – svaka dokumentovana vakcinacija se računa. Mi proveravamo Vaš karton vakcinacije na eventualne praznine i nadoknađujemo samo ono što nedostaje. U odraslom dobu treba održavati ažurnim, odnosno nadoknaditi: difteriju-tetanus-veliki kašalj-dečiju paralizu (revakcinacija na svakih 10 godina), FSME [krpeljni encefalitis] (na svakih 5 godina), godišnje protiv gripa i sezonski protiv COVID-19, male boginje-zauške-crvenku (2 doze, ako niste imuni), kao i, u zavisnosti od situacije, hepatitis A/B, pneumokoke ili varičele. Od 60. godine života tome se dodaju pneumokoke i šindra. Samo primarna imunizacija koja nikada nije završena se kompletira (ne započinje se potpuno iznova) – to ćemo razjasniti individualno.

Po pravilu ne. Jednom započeta serija vakcinacije ne mora se ponovo pokretati – svaka vakcina se računa. Propuštene vakcine ćemo jednostavno nadoknaditi što je pre moguće. Izuzetak: Ako je primljena tek prva doza primarne imunizacije, a preporučeni razmak je prekoračen za više od godinu dana, primarna imunizacija se započinje iznova. Kod difterije/tetanusa, nakon veoma dugih intervala (od oko 20 godina), može biti korisno uraditi kontrolu titra antitela.

Vakcinacija protiv gripa: da. Prema planu vakcinacije, sve vakcine protiv gripa koje su dostupne u Austriji mogu se bez oklevanja koristiti u slučaju alergije na proteine kokošijeg jajeta. Izuzetak je vakcinacija protiv žute groznice (vakcinacija za putovanja sa živom vakcinom): ovde je alergija na proteine kokošijeg jajeta kontraindikacija – u ovom slučaju ćemo zajedno pronaći individualno rešenje.

Mrtve vakcine su dozvoljene i posebno su važne upravo kod oslabljenog imunog sistema. Vakcinalni imunitet može biti slabiji – uspeh se po potrebi može proveriti kontrolom titra antitela (oko 4–8 nedelja nakon vakcinacije). Žive vakcine (npr. MMR – male boginje, zauške, crvenka, varičele) po pravilu su kontraindikovane kod teške imunodeficijencije – moguće su samo u pojedinačnim slučajevima nakon pažljive procene koristi i rizika. Ako pod imunosupresijom nedostaje zaštita od malih boginja, umesto žive vakcine u obzir može doći imunoglobulin. Hitno se preporučuju (mrtve vakcine): COVID-19, difterija-tetanus-polio-veliki kašalj, pneumokoke, hepatitis A/B, meningokoke, herpes zoster (mrtva vakcina), grip i – zavisno od situacije – RSV. Vreme primene: Vakcinacije koje se mogu planirati idealno bi trebalo sprovesti pre početka imunosupresivne terapije, terapije biologicima ili hemoterapije, i to u dogovoru sa lekarom specijalistom koji vodi lečenje. Takođe bi i ukućani i osobe u bliskom kontaktu trebali biti potpuno vakcinisani (zaštita okruženja). Metotreksat spada u imunosupresive – konkretan postupak utvrđujemo individualno. Napomena: Socijalno osiguranje [Sozialversicherung] delimično priznaje ovakve vakcinacije kao „preventivno lečenje“ [vorgezogene Heilbehandlung], pa se može podneti zahtev za pokrivanje troškova.

Većina vakcina se može primiti istog dana. Važni izuzeci: Različite vakcine se nikada ne mešaju u jednom špricu, već se daju na različitim mestima na telu.

Žuta groznica i MMR (male boginje, zauške, crvenka) se ne daju istovremeno – u suprotnom je potreban razmak od 4 nedelje.
Dve žive vakcine: ili istog dana ili u razmaku od najmanje 4 nedelje.
Vakcina protiv herpes zostera (Shingrix) se prvenstveno daje u razmaku od 1-2 nedelje u odnosu na druge vakcine.
Nakon primene imunoglobulina, žive vakcine (npr. MMR) bi trebalo primeniti tek nakon perioda čekanja (uglavnom 3 meseca, kod malih boginja 8-12 meseci).

Besplatno znači: vakcina je plaćena u okviru javnog programa vakcinacije (za Vas je besplatna). Participacija znači: vakcina i/ili naknada za vakcinaciju nisu pokriveni javnim programom i morate ih sami platiti. U našoj praksi: imamo dovoljno vakcina na zalihama u ordinaciji (Ordination). U okviru godišnjeg preventivnog pregleda (Vorsorgeuntersuchung / Check-up) kod nas ne plaća se naknada za vakcinaciju. Za vakcine koje sami donesete plaća se naknada za vakcinaciju. O detaljima rado razgovaramo lično.

Da. Alergije na polen, grinje iz kućne prašine, namirnice, astma ili alergija na penicilin nisu prepreka – prave alergije na sastojke vakcine su veoma retke. Alergija na proteine iz kokošijeg jajeta je takođe bezproblematična za skoro sve vakcine (npr. protiv malih boginja, zauški i rubeole [Masern-Mumps-Röteln], gripa [Influenza], krpeljskog meningoencefalitisa [FSME]); samo je pre vakcinacije protiv žute groznice potreban alergološki pregled. U slučaju ranije alergijske reakcije na neku vakcinu, produžavamo vreme posmatranja nakon vakcinacije, a lekovi za hitne slučajeve su uvek spremni. Kod poznate alergije na sastojke vakcine (npr. PEG, želatin) to ćemo prethodno razjasniti.

Pravna napomena

Ova FAQ (najčešće postavljana pitanja) služi isključivo za opšte informacije i ne zamenjuje lični lekarski savet, dijagnozu ili lečenje. Da li je i kada vakcinacija korisna za Vas, zavisi od Vašeg individualnog zdravstvenog stanja, statusa vakcinacije i rizika. Konačna odluka o svakoj vakcinaciji donosi se isključivo nakon lične konsultacije sa Vašom lekarkom / Vašim lekarom.

Koja je vakcina svrsishodna, zavisi od starosne dobi, statusa vakcinacije, zdravstvenog stanja i individualnog rizika. Odluka se donosi nakon lekarskog pojašnjenja.

Molimo Vas da na termin ponesete Vaš karton vakcinacije ili postojeću dokumentaciju o vakcinaciji.

Savetovanje o vakcinaciji i termin u našoj ordinaciji

Zaštita podataka

Impresum

Plan vakcinacije za Austriju (Österreich) 2026/2027 – Pregled vakcinacije

Kompletna tabela plana vakcinacije (Impfplan)

Vakcinacije u posebnim situacijama

Često postavljana pitanja (FAQ)

💶 Koje vakcine su besplatne od 60. godine života?

💉 Da li je vakcina protiv herpes zostera (Gürtelrose-Impfung) besplatna?

🫁 Da li je vakcina protiv pneumokoka besplatna?

🦟 Koliko često se mora osvežavati vakcina protiv krpelja (FSME)?

🔁 Koliko često treba obnavljati vakcinaciju protiv tetanusa, difterije i velikog kašlja?

🤧 Sme li se doći na vakcinaciju sa prehladom?

➕ Da li mogu da primim više vakcina istog dana?

🤰 Koje vakcine se preporučuju tokom trudnoće?

🧪 Antitela na veliki kašalj (pertusis) negativna, ali tetanus i difterija pozitivni – šta raditi?

🧮 Da li sa 40 godina moram da ponovim sve vakcinacije iz detinjstva?

🔂 Zaboravio sam vakcinaciju – moram li da počnem ispočetka?

🥚 Imam alergiju na belance (Hühnereiweiß) – mogu li se vakcinisati?

🛡️ Uzimam imunosupresive (npr. metotreksat, biologike) – na šta treba obratiti pažnju?

🗓️ Koje vakcine ne bi trebalo davati istovremeno / istog dana?

💶 Šta znači participacija (Kostenbeitrag) – i kako kod nas funkcioniše vakcinacija?

Mogu li se vakcinisati ako imam alergiju?

Koje vakcine su posebno važne za seksualne radnice i radnike?